Ovu autobiografsku priču ispričao je
Ivan Vitaljić Gusla 1983 . g.

Radilo se je i solilo se je, ulovio ti ovoliko, ulovio ti onoliko, posolio ti sto barila, napravio sto hektolitara vina, ulovio pet kvintala jastoga ili dvadeset kvintala iglica - opet se išlo u trgovca na ˝librić dužit˝ - uzeti na dug. Nikad kraja se nije znalo. Nikad nisi mogao kupiti dvije vreće brašna . Sve je išlo trgovcima.

Moje djetinjstvo je bilo Golgota. Moj otac je radio kao drug u barci koja je lovila srdele i zimi je išao loviti jastoge. Ja sam kao dijete išao s ovim lokalnim brodicama na srdele, ovdje po uvali, s ovima, kako ću ti reći, pomalo grubim ljudima.
Moj otac je bio s Stipanom na moru, a ja sam se trebao pričestiti. To je bilo kad sam završio drugi razred pučke škole. Od devet i pol godina ja sam se pričestio. Te noći otac nije ulovio nego tri kvintala srdela, a ja sam kao drug na drugoj barci pomogao kad se uhvatilo osam kvintali srdela ovdje u uvali. A kutiju od cigareta su mi na džonove zaljepili, neka izgledam višlji. Rugali su se samnom. Uhvatili me ovi stariji ribari i govore mi: ˝ Kad ne možeš dohvatiti veslo, stavit ćemo ti kutiju na džonove neka si višlji.˝
I kažem ti, uhvatili smo te noći osam kvintala, a mene svićor ( lovilo se na sviću) uzeo za druga jer nije bilo lako u Komiži pronaći družinu. Taj svićor je bio vrijedan, i ovdje u uvali je uzimao za druga koga može. I te noći sam uhvatio na moru za pričestiti se. Sašili su mi odijelo, kupili cipele, napravili ručak od tih novaca i još je ostalo dinara. A moj otac nije uhvatio niti za hranu.
I kad smo se pričestili, skupilo se nas desetak popodne, poslije ručka, našli smo se ispred crkve. I sad se svi hvale: jedan kako su mu darovali vetice za cipele, jedan kako je dobio zlatni prsten, treći kako su mu poklonili sto dinara. A ja sam imao u džepu tih dvadeset dinara što mi je ostalo od proslave. Meni nitko nije darovao ništa. I ja sam izvadio iz džepa tih dvadeset dinara a suze su mi padale na njih. Morao sam pobjeći iza crkve i tamo se isplakati. A onda sam se ohrabrio. Vratio sam se i svima pokazao na ruci punoj žuljeva koji su nastali od veslanja dvadeset dinara što sam ih sam sebi darovao.